Insulinska rezistencija

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija je metaboličko oboljenje koje nastaje usled povećanja nivoa glukoze u krvi povezano sa smanjenom osetljivošću ćelija na insulin.

Kako nastaje hiperinsulinemija?

Usled stvaranja ćelijske otpornosti na insulin, telo teži da nadomesti taj nedostatak stvarajući više insulina. Stanje povećanog nivoa insulina kod ljudi sa insulinskom rezistencijom naziva se hiperinsulinemija.

Zbog čega nastaje insulinska rezistencija?

Iako još uvek nije dokazano koji je glavni razlog nastanka inuslinske rezistencije, izdvojeni su faktori rizika koji mogu dovesti do nastanka ćelijske otpornosti na insulin.

Faktori rizika su:

1. Gojaznost

2. Neadekvatna ishrana (ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima)

3. Nizak nivo fizičke aktivnosti

4. Stres

5. Chushingova bolest ili PCOS

Kako prepoznati insulinsku rezistenciju?

Početak insulinske rezistencije je veoma teško uočiti jer se simptomi pojavljuju tek kada dođe do porasta nivoa šećera u krvi. Kada se to dogodi, osobe sa insulinskom rezistencijom se uglavnom žale na:

1. Umor i pospanost

2. Osećaj gladi

3. Slabu koncentraciju

Često se dešava da se ovi simptomi pripisuju spoljašnjim faktorima te dolazi do napredovanja ovog stanja i nastanka sledećih simptoma:

1. Povećanje telesne težine (naročito u predelu stomaka)

2. Visok nivo holesterola

3. Povišen krvni pritisak

Ukoliko se ovo stanje ne leči može nastati predijabetes ili dijabetes tip 2.

Prevencija nastanka insulinske rezistencije

Ono u čemu se većina stručnjaka slaže je da ishrana ima najbitniju ulogu u prevenciji nastanka isnulinske rezistencije. Smatra se da ovo stanje može potpuno nestati promenom načina života i regulisanom ishranom.

1. Jedite hranu bogatu vlaknima - (voće, povrće, orašasti plodovi, mahunarke)

Smatra se da se količina hrane bogate vlaknima koju unose ljudi u današnje vreme, drastično smanjila u odnosu na ranije, što dovodi do raznih metaboličkih poremećaja.

2. Jedite svežu hranu - Tempo savremenog života je uticao na ekspanziju takozvane “brze hrane”, hrane prepune rafinisanih ugljenih hidrata i šećera. Konzumiranjem ove hrane naš organizam ne dobija sve komponente koje su mu potrebne te dolazi do disbalansa.

Kako bismo predupredili nastanak bolesti, bitno je ishranu bazirati na svežim namirnicama biljnog porekla (voće i povrće), namirnicama bogatim proteinima (belo meso, riba, jaja, jogurt, sveži sir), namirnicama bogatim nezasićenim masnim kiselinama (orašasti plodovi, žitarice, maslinovo ulje, laneno ulje, riba, avokado)

3. Smanjite unos soli – Povećan nivo soli dovodi do nakupljanja vode u organizmu što utiče na povećanje krvnog pritiska.

Teško je odrediti količinu soli koju tokom dana unesemo u naš organizam, ali možemo kontrolisati unos tako što ćemo izbegavati namirnice koje imaju visok sadržaj soli (gotova jela, čips, slanina, proizvodi iz pekare, “brza hrana” itd). Takođe, tokom spremanja obroka voditi računa o količini soli koja se koristi.

4. Jedite više manjih obroka – Kako bismo našem organizmu olakšali proces varenja, bitno je da hranu unosimo u ograničenim količinama. Prejedanjem dolazi do zakrčenja digestivnog trakta i organizam ne može adekvatno da obradi unesenu hranu i preuzme hranjive materije.

Stručnjaci smatraju da je bolje jesti više puta na dan ali manje obroke jer time dajemo vremena da se unesena hrana svari, a i utičemo na ukupan unos hrane i time regulišemo telesnu masu.

5. Unosite više tečnosti – Smatra se da odrasla osoba tokom dana treba da popije oko 2,5l vode. Količina potrebne vode zavisi od načina života, telesne težine, fizičke aktivnosti. Unošenjem potrebne količine vode obezbeđujemo normalno funkcionisanje celog našeg organizma. Hrana koju pojedemo se lakše vari usled boljeg funkcionisanja probavnog trakta, unesene masti se lakše sagorevaju, a ukupni nivo energije nam se povećava. Poboljšava se pokretljivost zglobova i povećava se fizička spremnost. Voda omogućava normalno funkcionisanje bubrega i jetre što dovodi do efikasnije detoksikacije organizma. Takođe, povećanim unosom vode, može se regulisati višak kilograma jer utiče na smanjivanje apetita.

6. Povećajte fizičku aktivnost – Pored svih drugih blagodeti koje fizička aktivnost može imati na naš organizam, smatra se da povoljno utiče i na regulaciju nivoa šećera u krvi i insulina. Vreme često može predstavljati prepreku u redovnom bavljenju sportom, ali naučnici smatraju da će i vremenski kratki ali intenzivni treninzi imati izuzetno povoljan efekat kod osoba sa insulinskom rezistencijom.

7. Regulišite stres – Glavni hormon stresa (kortizol) povećava šećer u krvi i podstiče nagomilavanje masti u stomaku. To su simptomi koji se uglavnom javljaju kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.

Stres je deo svakodnevnog života, ali je bitno naći način kojim možemo da smanjimo njegov uticaj i time doprinesemo opštem boljitku našeg organizma.

8. Spavajte kvalitetno – Brojni su procesi koji se tokom sna dešavaju u našem organizmu. Usled poremećaja spavanja dolazi do poremećaja lučenja hormona, a time i do poremećaja funkcionisanja celog organizma. Kako bismo obezbedili našem organizmu kvalitetan san bitno je da učvrstimo rutinu (svakog dana u slično vreme da ležemo u krevet i da se budimo), da se zdravo hranimo, smanjimo nivo stresa i povećamo fizičku aktivnost.