Šta je menopauza

Šta je menopauza

Šta je menopauza?

Menopauza je fiziološko stanje koje označava kraj reproduktivnog perioda žene. Odnosi se na vremenski period koji sledi godinu dana nakon poslednje menstruacije. U menopauzi dolazi do hormonskih promena kada telo žene prestaje da proizvodi jajne ćelije.

Kada nastupa menopauza?

Kada će menopauza nastupiti zavisi od mnogo faktora. Svaka žena je drugačija i svaka žena će ući u period menopauze u različito vreme. Najveći broj žena uđe u period menopauze sa svojih 48. do 50. godina života. Manjem procentu žena se dešava da uđu u period menopauze vrlo rano, u periodu od 40. do 43. godine života. Takođe, ima i žena koje ulaze u period menopauze pre svoje 40. godine. Tada se radi o prevremenoj menopauzi. Uzroci prevremene menopauze mogu biti veoma različiti i individualni. Jako je važno da znate da menopauza ne nastupa odjednom. Nekoliko godina pre menopauze se dešava period predmenopauze.

Koje su faze menopauze?

Postoje tri faze menopauze:

  1. Premenopauza

  2. Menopauza

  3. Postmenopauza

Period premenopauze je period u životu žene koji se javlja oko deset godina pre menopauze. U ovom periodu se u telu žene postepeno dešavaju hormonske promene koje prate neredovni i nepravilni menstruacioni ciklusi praćeni različitim kliničkim znacima. Do značajnih hormonskih promena dolazi oko 6-8 godina pre menopauze, a zatim se javljaju i neredovni i nepravilni mestruacioni ciklusi praćeni raznovrsnim kliničkim znacima. Ovaj period se naziva premenopauza.

Menopauza ili klimakterijum označava period kada telo žene prestaje da proizvodi jajne ćelije. Period menopauze obuhvata period predmenopauze i prvih deset godina postmenopauze. Postmenopauza je period u životu jedne žene koji se javlja nakon perioda menopauze.

Posmenopauza se deli na ranu i kasnu. Ukoliko se kod žene javi pre 70. godine života smatra se da je usledila rana postmenopauza. Ukoliko se postmenopauza javi nakon 70. godine života smatra se da je nastupila kasna postmenopauza ili senijum. Period postmenopauze traje oko deset godina.

Šta je veštačka menopauza?

Veštačka menopauza nastaje kao posledica operativnog zahvata kojim se uklanjaju jajnici usled raznih bolesti žene (karcinom jajnika, endometrioza,karcinom dojke…).

Koji su simptomi menopauze?

Simptomi menopauze zavise od faze menopauze u kojoj se javljaju. U zavisnosti od perioda u kome se javljaju razlikujemo rane, srednjeročne i kasne simptome menopauze.

Koji su rani simptomi menopauze?

  • Hormonske promene

  • Nagli pad estrogena

  • Nesanica

  • Osećaj umora

  • Iscrpljenost

Kao posledica hormonskih promena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa. Prve promene se odražavaju na menstrualni ciklus, koji se mogu manifestovati kao česti ili retki ciklusi. Česti ciklusi se javlaju na 20 dana, a retki u periodu dužem od 35 dana. Cikluse prati obilno ili oskudno krvarenje, nejednako trajanje i intenzitet krvarenja. Kao posledica naglog pada estrogena kod 50-60% žena se javljaju psihičke tegobe (depresivnost). Kod 30% žena se u ovom periodu javljaju valunzi. Takođe se zbog pada estrogena javljaju suvoća vagine i vaginalne infekcije. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad dolazi do osećaja groznice.

Koji su srednjeročni simptomi menopauze?

Srednjeročni simptomi počinju da se javljaju nakon pet do deset godina od početka menopauze. To su uglavnom:

  • Urogenitalna atrofija

  • Promene kože, kose i noktiju

  • Smanjenje libida

  • Pad kognitivnih funkcija


Urogenitalna atrofija se javlja kao posledica nedostatka hormona. Zbog istanjenja (atrofije) sluznice vagine javlja se suvoća vagine i poremećaj pH vrednosti vagine. U ovom periodu menopauze žene su sklonije vaginalnim i urinarnim infekcijama. Infekcije prati osećaj suvoće, svraba, peckanja i žarenja. Često su prisutni i bolni seksualni odnosi. Urinarne tegobe su najčešće u vidu učestalog, hitnog kao i noćnog mokrenja uz češće bolne urinarne infekcije. Takođe su vidljive i promene na koži, kosi i noktima. Koža gubi elastičnost, kreće da se peruta i javljaju se bore. Kosa se kod većine žena proredi, bude suva i lako se lomi. Nokti kreću da se lome i istanjuju. Kao posledica višegodišnjeg nedostatka estrogena i androgena javljaju se problemi sa kognitivnim funkcijama mozga. Pamćenje je slabije i koncentacija brzo opada.

 

Koji su kasni simptomi menopauze?

Kao kasni simptomi i posledice menopauze se mogu javiti kardiovaskularne bolesti. „Tiha bolest“ ili osteoporoza nema simptome dok se ne desi prelom izazvan padom ili bez razloga. Osteoartritis je najčešća bolest zglobova koja se takođe javlja u ovom periodu. Poremećaji čula koji se najčešće javljaju su razvoj katarakte, smanjenje vida, zamućen vid, suvoća očiju i povećanje očnog pritiska. Starenjem slabi i sluh.

Koje preventivne mere treba preduzeti za prevenciju problema koji mogu nastati kao posledica menopauze?

Svaka žena je drugačija i reaguje na tretmane drugačije. Kada primetite rane simptome menopauze, treba zajedno u dogovoru sa vašim ginekologom da odredite terapijske mere koje će vam pomoći da prevenirate posledice menopauze.

Koje terapije za prevenciju i lečenje simptoma menopauze postoje?

To su: hormonska terapija (zamenska terapija), preventivna terapija vaginalnim probiotikom, terapija vitaminima i mineralima, kao I redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana.
Hormonska ili zamenska terapija (zamena estrogena) je individualna i treba da je odredi ginekolog. Postoji nekoliko načina na koje može da se uzima hormonska terapija: oralno u obliku krema ili flastera, ili u obliku injekcija. Terapija može da se uzima periodično ili kontinuirano. Hormonska terapija se preporučuje ženama koje pate od kardiovaskularnih bolesti ili imaju pozitivnu porodičnu anamnezu na iste. Takođe se može primeniti i kod žena koje imaju smanjenu fizičku aktivnost i ne hrane se zdravo. U toku i nakon hormonske terapije lekarski pregledi su obavezni.

Vaginalni probiotik u borbi protiv suvoće vagine i vaginalnih infekcija

Da li ste znali da 50% žena u menopauzi pati od upornih vaginalnih infekcija? Vaginalne infekcije i suvoća vagine se u periodu menopauze javljaju zbog smanjene količine estrogena u organizmu. Suvoća vagine dovodi do poremećaja pH vrednosti i kiselosti vagine, i tada se javljaju vaginalne infekcije.
FemmaBiotic sadrži koncentraciju laktobacila od sedam milijardi u samo jednoj kapsuli. Dnevna doza vaginalnog probiotika FemmaBiotic-a znatno povećava nivo laktobacila, održava vaginalnu floru zdravom i sprečava pojavu vaginalnih infekcija. Primena vaginalnog probiotika je obavezna u borbi protiv upornih vaginalnih, gljivičnih i urinarnih infekcija. Obavezno konzumiranje vaginalnog probiotika FemmaBiotic-a se takođe savetuje nakon terapije antibioticima, hirurških intervencija, kao i hemioterapije i radioterapije. Terapija vitaminima i mineralima može dosta da olakša ovaj period života. Preporučuje se obavezan unos vitamina D i kalcijuma.

Zdrava ishrana i fizička aktivnost su takođe jako važni. U velikoj meri mogu da spreče pojavu osteoporoze. Savetuje se povećan unos tečnosti, voća, povrća i belančevina, kao i smanjen unos masnoća i ugljenih-hidrata, prestanak konzumiranja cigareta i kafe. Fizička aktivnost treba da bude redovna I umerena, a povećan unos tečnosti omogućiće da usporite proces starenja kože.

Sličan sadržaj

Prednost i značaj vaginalnog probiotika   Ljudski organizam je dom brojnim bakterijama, virusi ...
Infertilitet, ili neplodnost može biti često bolna i emotivna tema za mnoge parove koji se suoča ...
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje se karakteriše povišenim nivoom insulina u kr ...